Прва виртуелна топлана на простору бивше Југославије

Трстеник снабдјева грађане топлотном енергијом потпуно аутоматски и без људске посаде.
У централној Србији, у плодној долини Западне Мораве, лежи град Трстеник. Још од осамдесетих година прошлог вијека, грађане овог града гријала је ЈКП Енергетика. Али како?

Индустријски гигант Прва Петолетка је мањи дио сопствених 70МW котловских капацитета дала на коришћење градској топлани. Енергија је допремана вреловодом великог пречника који је полазио из километар удаљене фабрике и провлачио се кроз градску инфраструктуру, све до корисника.

Крпљење система
Две-три деценије касније, економска криза и санкције довеле су овај систем до катастрофалног стања. Због мање производње у Првој Петолетки, потребе за топлотном енергијом су значајно пале. Котлови су постали прегломазни и неефикасни. Опрема у котларници креће да отказује, док је порозан и труо вреловод захтјевао свакодневно крпљење.

Топлана је због коришћења мазута виђена и као еколошки преступник. Дугови Енергетике нарасли су на више од пет милиона евра. Незадовољни цијеном и квалитетом услуге, грађани су почели да се искључују с Топлане. Нешто је морало да се предузме јер крпљење више није било опција. Град је урадио нешто потпуно другачије и досад невиђено на просторима бивше Југославије.

Виртуелна топлана
Град је 2014. године угасио стари извор у Првој Петолетки. Сахрањује старе, оштећене вреловоде и изграђује дио нових топловода. У једном моћном захвату доводи топлотне изворе у сам центар конзума где су корисници, избацује мазут и као енергент уводи природни гас.

На четири изабране локације у граду постављају се четири  енергетски ефикасне централе на гас, предвиђена да потпуно аутоматски и без људске посаде грију кориснике. Прилагодљиве свакој локацији, ове централе узимају у обзир и микроклиму и спољне температуре конкретне средине. Спаковане у свега 35 м2, ове централе могу се даљински надзирати, контролисати и управљати, испуњавајући све еколошке прописе о штетним емисијама.

На фасаде 13 градских јавних објеката постављају се микро-топлане, гасни генератори топлоте који користе штедљиву кондезациону технику за гријање. Све основне, средње и једна висока школа, пет здравствених објеката, два вртића, два објекта културе и један спортски објекат овако добијају извор гријања практично у кући смањујући трошкове на теоријски минимум. Само на тим објектима остварена је уштеда већа од 50%.

Тиме је у потпуности заокружен овај оригинални концепт виртуелне топлане. Децентрализован систем производње топлотне енергије и примјена кондезационе гасне опреме смањиће трошкове производње и дистрибуције за око 50%. Приступом тоталне децентрализације, губици на мрежи смањени су за 30%, трошкови људства до 60%, трошкови одржавања топлотних извора 3-5 пута, трошкови средстава за третман и кондиционирање воде за 50%. Саме централе су 30-40 посто ефикасније од старог извора, а притом су емисије угљен-диоксида и азотних оксида смањене за више од пола.

Гријање будућности
Овај капитални пројекат донио је и индиректне позитивне ефекте. Прије свега, активирана је инсталација природног гаса коју држава Србија изградила 2009, а која пет година није коришћена. Три фабрике Петолетке данас такође користе предности ове технике.

Трстеник је једини град у бившој Југославији који има 100% децентрализовани систем даљинског гријања. За само две године, од иницијалног приједлога до реализације, један од најнеефикаснијих система даљинског гријања, постао је захваљујући Wiessman системима примjер гријања будућности који ефикасно грије и не загађује животну средину.

извор:www.gradnja.rs