Нова енергетска директива ЕУ иде на руку фосилним изворима енергије

Информације које је прије двије седмице објавио британски медиј Гардијан о новој енергетској директиви Европске уније која ће укинути приоритет напајања енергетских мрежа соларном или енергијом вјетра пред фосилним изворима, показују се, изгледа, као тачне.

Иако се објава осам текстова ове регулације, назване “Зимски пакет” очекује 30. новембра, њен садржај није тајна.

Организације које се баве климатским питањима упозоравају да изостављање ограничења емисије CО2 из члана 23. Зимског пакета омогућава прикривене субвенције за електране напајане угљем.

Ово се односи на начело да потрошачи који су уградили обновљиве изворе енергије у своје домове, вишкове тако добијене енергије продају великим јавним или приватним енергетским мрежама које онда имају обавезу приоритета потрошње ове енергије над класичном (угаљ, нуклеарке).

Новим пакетом закона тог приоритета више нема.

Обновљиви извори енергије не само што постају све ефикаснији (осим веће искористивости, ради се и на унапређењу складиштења ових извора – нпр. уз помоћ батерија електричних аутомобила – што је због несталности обновљивих извора велики проблем) већ постају јефтинији од фосилних горива (осим угља).

Упркос томе што неке земље у Еуропи најављују и до 100 посто производње енергије из обновљивих извора (јер су се загађујуће индустрије преселиле у земље у развоју), Европа не искоришћава довољно ове потенцијале, па су тако недавно и европски произвођачи соларних панела затражили од Европске комисије укидање антидампиншких царина на производе из Кине јер такве царине не само што успоравају развој овог сектора, него ограничавају и отварање нових радних мјеста.

Упозоравало се такође да због даљег подстицања потрошње фосилних горива улагања у обновљиве изворе енергије у Европи падају из године у годину, упркос томе што смјер развоја ових енергената иде супротном путањом.

Ниско постављени циљеви

Свега мјесец и по дана након што је поносно потписала и кренула у ратификацију неамбициозног Париског споразума о заустављању последица климатских промјена, Европска унија уз дискурс “постављања потрошача у средиште енергетске мреже”, а истовременим укидањем ограничења емисије CО2 у овом контексту ради супротно од декларисаних политичких циљева.

Ради се наводно о уступку Пољској чија индустрија зависи од електрана на угаљ, а која је већ у лошим односима са Комисијом због потенцијалног губитка транзитних пореза за транспорт руског гаса који би ускоро, уколико се реализује изградња гасовода Сјеверни ток 2 (идеја највећих европских компанија које се баве фосилним горивима), могла уместо преко Пољске да иде преко Њемачке. Међутим, више од тога, ради се о још једном уступку највећим европским енергетским компанијама, а на штету свих произвођача-потрошача обновљивих извора енергије.

Начело према којем произвођачи енергије добијене из обновљивих извора вишкове продају енергетским компанијама, настало је због непостојања технологије складиштења ове енергије. Таква размјена омогућује уштеде у купопродаји енергије из фосилних извора. Заузврат, у високофункционалној мрежи обновљивих извора енергије сутрашњице, потрошачи не само да неће плаћати високе цијене енергије (мреже складиштења ће ипак требати одржавати) већ ће и сами остваривати неке приходе који би на краји могли престићи и неке трошкове.

Док друге земље, посебно Кина (али и скандинавске земље, Холандија и неке арапске земље), траже начине за проширење мреже обновљивих извора енергије и повећања потрошње, али значајно повећавају улагања, ЕУ је чини се одустала од глобалног примата над овим делом тржишне утакмице. Притом, потпуно слободна од демократске контроле и без страха од губитка власти, не размишља дугорочно ни о сопственом опстанку ни о интересима 800 милиона људи који јој гравитирају, већ поразним климатско-енергетским циљевима које себи поставља примарно води рачуна о профитном интересу највећих европских фосилних компанија.

(Агенције)