Старе зграде највећи расипници енергије

Иако по многим параметрима сиромашна, БиХ се расипа енергијом, што се нарочито види у зградама и кућама грађеним до краја прошлог вијека, а истраживање је показало да по квадратном метру трошимо око 200 киловат-часова енергије, што је троструко више од европског просјека који износи 65 kWx/м2.

Њемачко друштво за међународну сарадњу (GIZ) са домаћим институцијама урадило је „Типологију стамбених зграда у БиХ“, која је једно од најзначајнијих истраживања о теми енергетске ефикасности. Есад Смајловић, савјетник GIZ-а на овом пројекту, каже како је он замишљен да се користи локално и да власници станова виде какво је стање по питању потрошње и које су то најбоље мјере за повећање енергетске ефикасности.

У овој типологији се налази 29 зграда и објеката у којима се најчешће живи, а које представљају 13.000 објеката у цијелој земљи. Смајловић каже како највише простора за унапређење и уштеду енергије има у стамбеним зградама гдје се свака инвестиција за енергетску ефикасност вишеструко отплати.

„Кад се зграда ‘утопли’, побољшавају се услови живљења јер нема влаге. Повећава се и вриједност некретнине. Само с уградњом фасаде повећава се њена вриједност за 100 марака по квадрату“, казао је Смајловић, додајући како би та инвестиција износила у просјеку од 1.500 до 3.000 КМ по стану.

Друга опција је, како наводи, промјена енергента, уколико је то технички изводљиво. Уколико би се, примјера ради, котао на мазут замијенио оним на пелет, инвестиција би се отплатила већ за три до четири године.

„Етажни власници се морају састати и договорити. За њих су инвестиције пуно захвалније, а уштеде пуно веће. Можда би било корисно и направити програм субвенција“, сматра Смајловић. То су нам потврдили и у Заједници етажних власника у Улици Прве крајишке бригаде у Бањалуци. Још 2007. године су замијенили фасаду и столарију, а благодати инвестиције су брзо осјетили.

„Зиме су постале топлије, а љети је било расхладно у становима“, казао нам је Милорад Арлов, предсједник ЗЕВ-а у згради на броју 1.

Према његовим ријечима, у Бањалуци је огроман број зграда које су старе између 30 и 40 година. Када би се станари договорили и уложили у изолацију, додаје, одмах би трошкове зграде смањили за 30 одсто.

Проблема са расипањем енергије не би требало да буде бар када су у питању објекти колективног становања који се данас граде. Према важећим законима и правилницима у БиХ, новоизграђени објекти који троше више енергије од европског просјека не могу добити употребну дозволу.

(www.nezavisne.com)