Зелени кров за изолацију и смањење трошкова

Пермакултура је скуп практичних вјештина за одрживи живот помоћу које се могу смањити трошкови становања или једноставно побољшати квалитет живота, а зелени кров је једна од њих и омогућава бољу изолацију.

Идеја се појавила још у средњем вијеку у сјеверној Европи кад су људи, у настојању да задрже што више топлоте зими у кућама, примијетили да слој земље и трава која расте из ње (постављени на кров) дају добру изолацију која није запаљива.

Данас зелени кров на приватне куће инсталирају ентузијасти, али и градитељи градских блокова. Основна идеја је да ће слој земље и биљке које расту из њега, постављени на кров љети блокирати сунце, а зими губитке топлоте.

Након ширења на практично све континенте, идеја пермакултуре стигла је и у Хрватску средином 90-их, а двадесет година касније та држава има једну од најдинамичнијих пермакултурних сцена у Европи.

Хрватски инструктор пермакултуре Иван Грегов каже је да су искуства настала након неких од првих зелених кровова изграђених у Хрватској показала да током најтоплијих дана љета (кад се температура пење до 36 – 37 степени Целзијуца) унутар куће остаје максимално до 24 степена. Јасно, без клима-уређаја и сличних система који троше струју, али под условом да и зидови имају неку изолацију.

„Осим одличне изолације предност је и нижа цијена, дужа трајност од стиропола тј. стиродур изолације (или чак од цријепа) и једноставнија и бржа изградња“, нагласио је Грегов.

Прецизира да и у БиХ постоји неколико приватних имања (околина Сарајева и Бање Луке) која се граде по принципима пермакултуре, као и на фарми у Хумилишанима поред Мостара на којем је у августу постављен зелени кров.

„На том објекту је, осим зеленог крова, изграђен и систем за рециклирање отпадне воде и посебне “високе лијехе”, а у плану је још таквих захвата које ће фарму заокружити у пермакултурну цјелину“, додаје Грегов.

Грегов истиче да је, у намјери да прошире ту корисну дјелатност, Удружење грађана Нешто Више из Мостара и Уред за пермакултуру из Хрватске ове године организовали неколико курсева у Сарајеву и Мостару на којима су полазници кроз тзв. 72-часовни курс учили о пермакултури, а ранијих година такви курсеви организовани су и у Бањој Луци. Досад је више од 600 полазника завршило “72-часовни курс пермакултурног дизајна”, на подручју од Аустрије до Македоније.

„То су курсеви по међународном програму на којима људи широм свијета стичу основна знања о пермакултури, од раду у башти до градње сламом или производње властите енергије – прича он.

Наредни курс те врсте биће одржан од 11. до 20. новембра у Мостару, с теоретским дијелом у граду и практичним на фарми у Хумилишанима.

Стручњаци истичу да је пермакултура потенцијално корисно знање за свакога ко има приградску или сеоску кућу, башту, викендицу, па чак и балкон или двориште у граду, а посебно за оне који наслиједе земљу а нису сигурни шта с њом.

Пермакултура је данас препозната широм свијета, од теоретичара (нпр. из друштвених наука) или заговорника одрживости као једна од ријетких цјеловитих “рецептура” које би могле пружити квалитетан живот становницима западних, али и неразвијених држава а не би наставио досадашње трендове превеликог (необновљивог) исцрпљивања ресурса, оштећења околине и климатске равнотеже и расцјепа у друштву којима, нажалост, све више свједочимо посљедњих деценија.

Пермакултура у цијелом свијету дјелује прилично неформално, као ван универзитетска  едукација за одрасле или путем удружења грађана. Изузетак је неколико држава (попут Велике Британије или Аустралије), гдје је пермакултура укључена у факултетске програме, савјетовања за државне институције или у фирме.

(Агенције)