Убрзан процес добијања грађевинских дозвола

Начелница Одјељења за просторно уређење Санела Кецман је у интервјуу за PRESS појаснила убрзан процес добијања грађевинских дозвола и новитете у легализацији бесправно изграђених објеката, два проблема који већ годинама праве много несугласица на релацији грађани – Градска управа.

Такође, она је за наше новине први пут објаснила шта су највећи проблеми у области просторног уређења и шта ово одјељење може учинити за њихово ефикасније рјешавање.

Раније се чекало и по 10 мјесеци за добијање грађевинске дозволе. Какво је сада стање?

– У 2014. години смо извршили реорганизацију одјељења. Формирани су нови одсјеци – Одсјек за легализацију и Одсјек за грађење, а најбитније од свега јесте то што сад имамо тим за инвестиције, а чине га правник, урбаниста и грађевинац, најстручнији људи одјељења. Они су ту да би помогли инвеститору у вези са свим предметима који су у нашој надлежности. Резултат ове реорганизације је тај што је ове године издато 40 одсто више грађевинских дозвола него у 2014, а у буџету града остварен је приход од 14 милиона КМ, односно скоро три милиона више од планираног за 2015. Наставићемо и у овој години овим темпом, а планирани буџет за 2016. годину 17,5 милиона КМ.

Који је први корак неког инвеститора у процесу добијања грађевинске дозволе?

– Прво иде издавање локацијских услова. За велике инвестиције инвеститор се обраћа одјељењу, гдје задужимо референта, који даје све смјернице, координира рад са осталим одјељењима у управи, са пројектним кућама – да не би било враћања предмета, корекција и губитка времена. То је велика промјена у односу на начин на који се радило прије, народски речено, убацили смо наш рад из прве брзине у пету. На почетку је потребно да се достави шест елабората. Тада радну варијанту разрадимо, ријешимо све евентуалне проблеме и онда је лако издати локацијске услове. Прије су предмети додјељивани различитим референтима, неки су били можда са мање искуства, а била је присутна велика доза субјективизма, тако да је било пуно примједби.

Које још потезе планирате да повучете?

– Разматрамо могућност прерасподјеле постојећих кадрова у одјељењу, да бисмо појачали тим за инвестиције и да бисмо остварили брже рјешавање предмета.

Какво је стање са легализацијом бесправно изграђених објеката?

– То је већ феномен за себе. Увијек се калкулише са оних 20.000 бесправно изграђених објеката, а у суштини град никада није урадио потпуну евиденцију. То је процјена која је урађена негдје 2005. године. Град је још 2008. донио одлуку о легализацији бесправно изграђених објеката и тада је била највећа заинтересованост. Тренутно имамо у одјељењу 3.000 захтјева из 2008, а највећи проблем су обично неријешени имовински односи и то што су објекти урађени мимо правила струке. Оно што ново законско рјешење нуди јесте могућност привременог задржавања, чак и ако су неријешени имовински односи. Ово је измјена од 31. децембра 2015.

Шта то значи конкретно?

– То значи да уколико инвеститор достави доказ да је у посједу земљишта, без обзира на то што право својине није уписано у земљишне књиге, он може добити привремено задржавање објекта и у моменту када ријеши имовинске односе може добити трајно рјешење. Наравно, мора доставити доказ да је у поступку рјешавања имовинских односа.

Да ли очекујете у овој години повећано интересовање за легализацију?

– Већ се осјети то повећање. Грађани су почели подносити захтјеве, али наш менталитет је такав да увијек чекамо крајњи рок, па већи прилив очекујем крајем године.

Тешко да можемо вратити златну 2008.

Инвеститори траже од начелника да покрене ствари, да предочи резултате, а Санела Кецман каже да нико од њих „све ово вријеме није помињао да је мање захтјева инвеститора“.

– Стално се прича о мањем броју издатих дозвола, али је и чињеница да је много мање захтјева. Посебно је добра била 2008. година када је дошло до експанзије градње у Бањалуци и тешко да је можемо вратити, односно поновити тај резултат.

(PRESS RS)