Пројекат Енергетске ефикасности – Реконструкцијом објеката до смањења трошкова

28.09.2015.године

Реконструкцијом ће бити побољшана енергетска ефикасност зграда и смањена издвајања за материјалне трошкове, нагласила је министарка Голић.

ST1„Процјењује се да ће енергетске уштеде бити и до 50 одсто, што би допринијело мањим издвајањима за гријање, климу и остало. Биће промијењен енергент за гријање, умјесто фосилних биће кориштени обновљиви извори енергије, затим прозори, врата и фасаде с одређеним сертификатима који су по критеријумима Свјетске банке“, рекла је Голићева након потписивања меморандума.

Голићева је напоменула да су пројектом обухваћени старији објекти, они који су већ изграђени, јер је новим одредбама Закона о уређењу простора и грађењу прописано да нови објекти имају енергетски сертификат, односно да су енергетски опремљени.

Болница у Фочи један је од првих објеката који ће бити реконструисани у склопу пројекта. Директор Болнице Вељко Марић рекао је да ће у централном дијелу ове здравствене установе бити ријешен проблем гријања, јер су још једина таква установа која се грије на угаљ.

Директорица Основне школе „Алекса Шантић“ Бањалука Татјана Радоја рекла је да је школа стара 61 годину, колико и њена столарија, која никада није мијењана.

„Уштеда енергије ће овим пројектом сигурно бити значајна, а важна је и уштеда средстава“, каже Радоја.

Начелник општине Зворник Зоран Стевановић рекао је да ће пројекат бити реализован на болници у овој локалној заједници, иако је прије неколико година замијењена котловница и гријање са мазута пребачено на природни гас.

Замјеник градоначелника Приједора Миленко Ђаковић навео је да енергетска ефикасност има квалитет када је ријеч о добијању топлијих просторија, а са друге стране у уштеди енергента. Он је захвалио у име пацијената и запослених Психијатријске болнице у Приједору на одабиру да буду дио пројекта.

Меморандум су потписали и министар здравља и социјалне заштите Драган Богданић и министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић.

Пројекат се финансира из повољних кредитних средстава Свјетске банке у износу од 32 милиона долара, од чега је око 12 милиона долара намијењено Републици Српској, а које ће враћати Влада Српске. Рок отплате кредита је 25 година, са грејс периодом од пет година и каматном стопом од 1,25 до 1,40.